Nameravam o tebi nekoliko reči napisati,jedina moja ljubavi...Srećna sam jer si moj,u rečima jedini i ljubavi u pesmi,u tišini i gubljenju glasa dok posmatram nebo iznad ravnice...Uvek si živa slika dodira što ima odgovor svakoj mojoj ćutnji,moj smisao kad zaustim ili urlik u bespuću slomljenih emocija....Svako ima pesmu i svako ima reči,a ja tebe,ljubav jedinu...Ona prva koja ima pravo u očima videti svetlo,nema tu veličinu koju imam ja,kad me obasipa moja ljubav jedina,jedina moja ljubavi !

Reč po reč,umivaš pesmu s mirisima svog zanosnog osmeha i rukopisom ljubavi pretvaraš ih u slatke bukete predivnih latica...Prostireš se sa škripom prvog novembarskog snega,ljubavi moja !

Skupljaš sve zvukove što se vekovima skrivaju u starim šumama i lekovit

si,jer donosiš maglovitim jutrima neuhvatljivi sjaj reke...Budiš šapatom proleća lastavice dok njihova krila drhte u zavetrini,a pospanost vlati pokrivaš,svaku posebno,svojim plavim zenicama...LJubavi moja jedina,izmiruješ me u snovima gde daljine ne postoje ! U vetru što mojom dušom struji,olujna si snaga i vladar svim morima,pomičeš u meni kamene otoke i u njihove se uvale zalećeš uzdasima...Kad zakoračim u nepregledne dubine hladnog i beskonačnog svemira,ti me dočekuješ,ljubavi moja jedina, i u tebi jedinom prepoznajem zvezde...Zato me povedi do kraja,jedina moja ljubavi i istisni komadiće straha ! Izvuci mesečinu i samo s tom srebrnom zavesom moje telo podari,privuci me i svetlucavim poljupcima razmnoži,podigni i nebu prinesi...Ostavi tako ovenčanu,kraj jezera i na obali reke,na vrhu planine,uz polja i boji suncokreta,na kapi večne misli u tvom srcu koje volim...Poslušaj,ljubavi moja jedina,poslušaj koliko sam sretna što te imam...Celu si me u svoj venac ljubavi ispleo,kao dah belog jorgovana,u meni postojiš i mirišeš,jedina moja ljubavi...Moje te usne pre spavanja k sebi zovu i na tvoje grudi s tobom ležu,ljubavi moja jedina,poslušaj koliko sam sretna što me zauvek voliš....