Mesec je nocas plakao,
plakao za izgubljenim snovima
i zaboravljenim ljudima.
Mesec me je nocas upozorio,
upozorio da me neko voli,
...da me ceka i da potajno pati za mnom.
Mesec je nocas posebno sjao,
sjao kao da je zaljubljen,
kao da se dogodilo cudo.
Mesec me je nocas podsetio,
koliko sam ga zaboravila,
koliko ga vise ne gledam, i koliko
sam se udaljila od njega.
Mesec mi je nocas rekao,
rekao koliko sam bolja postala,
i koliko pozitivno zracim.
Mesec je nocas obrisao radosnu suzu,
obisao jer je shvatio koliko sam sretna
i kolikom sam postala osobom...
Mesec mi je nocas dao podrsku,
znao je da mi to treba najvise,
i znao je mene.
Mesec se nocas oprostio od mene,
jer je obecao da ce biti tu samo kad
krene lose, a znao je da se meni
lose jos ne pise.
Mesec i ja smo nocas plakali,
bile su to zadnje suze pre rastanka.
Obecala sam mu da cu ga castiti porazima,
a on da ce mi isisati suze.
Mesec je nocas bio ogroman,
mesec je nocas znao koga voli,
mesec je nocas rekao zbogom,
mesec ce nocas biti mesec .

Hvala ti što si mi srušio snove...
Što si mi zadavao udarce nove...
Što mi je srce jecalo od plača...
Ali ja sam sve to podnela i postala jača...
Ali kad odlučiš da se vratiš...
...Uživaću gledajući te kako patiš...
Moleći me da te ne teram od sebe...
A ja ću samo reći...
Pa to sam naučila od tebe...

Nema me vise
U tvojim molitvama
Vise me putem ne prate.
Noc mi preti
Ponoc i pusta tama
...Kad me se samo dohvate.
Vise me ne volis
Kad se vracam nisi budan.
Ne goris.
Gasne nasa zvezda cudna
Lazna, srebrna stvar.
Daleko putujem
Vetar nudi neke rime
Kupujem
Pristaju uz tvoje ime
Dva, tri stiha na dan.
Ne slusam vise
Sta sapuces dok snivas.
Plasi me koga pominjes.
I sve si dalje
A sve mi blizi bivas
Kao da opet pocinje.
Ali me ne volis
To se uvek drugom desi.
Govoris
Ali vise ne znam gde si.
Da li neko to zna
Sta sam uradila?
Kakva tuzna humoreska
Gradila
Ispod gradova od peska
Dubok bezdan bez dna

Kroz noć
koračam i čekam te
...kao da ideš iza mene
osećam te
kao da me stalno pratiš
......govorim ti
neke slatke reči
al tiho
da ne čuju drugi
onako kao i ti
kad si prišao mi
i sasvim blizu
gorele su tvoje usne
nisam te razumela
ali sam znala
šta si mi govorio
kao i ti
kad dotakao si mi usne
i oživeo me
posle hiljada praznih života
vratio mi nešto
što se zove razlog
da ne pobegnem
i ne počnem iz početka
isti ovaj život
po ko zna koji put
sa ko zna kim
dok živim pored
ko zna koga
dok slušam neke poznate reči
a ne razumem
njihovu smisao...
koračam
kroz noć
dok oluja se sprema
osećam oko sebe
neki čudan nemir
kao da me pratiš
kao tvoje usne
kao da slutiš
šta ti želim reći...

Reci mi!

Nekoliko dana smo igrali igru skrivalice…
Hoćeš – nećeš., desiće se – neće…Taman kada sam pomislila da sam Te izbegla, došao si u velikom stilu. Teatralno i sasvim drsko , ne pitajući za dozvolu ili pristanak – uleteo si u moj život.Gurnuo  u stranu sve i ušao u svaku poru moga postojanja…Za moju trpezu i u moju postelju smestio si se ležerno,  kao da ti to pripada nekim pravom koje ti  ja nisam dala…ali…Ah…ubrzo se sve i svelo samo na boravak u postelji.Drhtala sam u tvom naručju iznemogla i besvesna..Kada bi tvoj stisak postajao jači, gorelo bi hiljadu vatri u mom telu…umu…
Znoj se poput bisera kotrljao niz moju kožu koja je bila žedna  pustinja , te  pržila  sitne kapljice osveženja..Uvijala sam se u  divljem ritmu koji si  nametnuo, bespomoćna da ti se oduprem…Čas žestoko uzdrmana vrelinom kojom si me obasipao, čas mazna, krotka .. polusvesna…
A snovi ? Snovi u koje si me vodio kaleidoskop su najneverovatnijih prizora..Fantazmagorične slike i boje , mešavine vidjenog i nikada vidjenog do tada, ostale su da ih jednu po jednu opisujem u svojim pričama…
Letela sam na belom konju čija krila boje mesečine jednim zamahom prevaljuju svetove…Pomešao si mi snove i javu ,  zatim otišao naglo,  ostavivši me slabu i lomnu da se tražim…Medju javom i  u  snu…
Nisam uspela saznati  Tvoje ime, a nije mi ni važno…
Znam samo da još nikada niko nije uspeo da me zadrži u postelji bez prestanka čitavu sedmicu, da me povede u vatru i led istovremeno…
Samo ti. GRIP – do sada ne doživljen, ali eto, upoznali smo se..
Ja tvoju snagu , Ti moju slabost.
To je dovoljno . Za početak , ali i kraj jednog  bliskog prijateljstva… :-)
Umorna , iscrpljena i   sa lomnim  osmehom.

Odavno nisi vise moj, zasto pitas ko je on?
Sto u njega diras? sta ti znaci ovo?
Dolazis mi iz ponosa, sta sam s tobom trazila?
Sad ja malo biram…
Tu, na vratu kap njegovog parfema,
bas tako dobro mirise.
Mozda u svemu bolji je…
Daj, pusti me sad sam opijena,
sad neko sa mnom zeli sve,
jer zena ratnik ne gine…
kad je ljubav ubije.
Ne zna strast za cekanje,
cujes sam da zove me.
Uzalud su price, mi smo mrtvo slovo.
Ti, za druge dobar, za druge car…
sta sam s tobom trazila?
Sad je malo biram.

Kada pozelim da te vidim
samo zatvorim oci
i budna sanjam te
Zaplacem nekad kao
neko malo jagnje koje
ionako niko ne cuje

I svake noci jedva cekam
da mi ponovo dodjes
dok spavas pored nje
Da pravim nerealne planove
da odemo negde
sami od nedelje

Otplovimo u nepoznate predele
gde sunce je
i niko nas ne poznaje
Ima li zemlje za nas
sa tobom spremna sam na sve
sa tvojim imenom na usnama
svako mi jutro pocinje

I sta posle svega
od ljubavi ostane?
Trag u pesku koji
lako brise se,
gomila fotografija,
...uspomene sve,
secanje i spoznaja
da vise nemam te.

Kako da zaboravim te tvoje oci
i kako da mislim kada zivim u samoci ?
I samo pogled sa tvoje slike skrenem.
Kada placem, i kad tugu krijem
kada molim, i kad mi srce bije.
...Kada se skrivam u mracne kute sobe,
kada molim da prestanu ove tegobe.
A ti kada vidis, neka ti sve jasno bude...
Vidis li da ljubav ipak mjenja ljude ?

Neka te boli, nek ti je zao
I neka ti bude ko sto je meni
Nek druge ti sude za prevare sve
Kad mene nebude

...Ja zivim za to da volis ko ja
Da nadjes dno u noci bes sna
Da nevoli te da uzme ti sve
Kad zaspis da te spola grada vara
Zivim za to da patis sa njom
tad bar znao bih kako je meni

Neka te laze, neka te vara
i srce ti lomi iz dana u dan
i svi neka znaju, a da neznas ti
da je neverna

Ja zivim za to da volis ko ja
Da nadjes dno u noci bes sna
Da nevoli te da uzmi ti sve
Kad zaspis da te spola grada vara
Zivim za to da patis sa njom
tad bar znao bih kako je meni

Zar nisam uspela da te zadrzim
zato jer sam te ludo volela
neka druga ce druga od mene
gora od mene dusu da ti zavede
srce da ti ukrade, da ti porusi nade

Jer zivim za to da volis ko ja
Da nadjes dno u noci bes sna
Da nevoli te da uzmi ti sve
Kad zaspis da te spola grada vara
Zivim za to da patis sa njom
tad bar znao bih kako je meni

Zivim za to da uzme ti sve
Kad zaspis da te spola grada vara
Zivim za to da patis za njom
Bar znao bi kako je meni

Prolazeci ulicom,u ovom kisnom danu, sapletose me  secanja na
neke davne kise.. NE !
Odmahnuh glavom da rasteram misli izdajnice…
Nema secanja.Nema vracanja u proslost,
to je pogubno za dusu…
Ne postoji juce niti sutra.Samo danas.SAD.
Cujem svoje korake i dobovanje kise po kisobranu.
Koza mi je blago najezena od svezine koju donosi vetar sa severa.
Osecam kisnu kap na trepavicama levog oka,
jer sam  izvirila da nesto pogledam.
Zubima mrvim zvaku sa ukusom visnje i mente.
Krisom pravim balone,zaklonjena kisobranom,jer ipak…
imam dosta godina ,i nije to lepo  :-) …
Smeskam se svojoj detinjariji
radujuci se sto idem da pijem najbolju kafu na svetu :-)
Dah mi mirise na srecu…
Srecna sam sto JESAM.
Sto postojim u ovom ludom i sasavom svetu
koji ume biti okrutan i surov,lazljiv i sumoran,ponekada i uzasan…
Isto tako ume da bude  divan i rasplinut od srece.
Mnogo mi je ovaj moj zivot uzeo…mnogo mi je i dao.
Volim ga, i sebe u njemu volim.
Volim sve sto se u njemu nadje,svakog ko dodje,prodje ili ostane…
Moj  kisobran je crven,veseo i radostan.
U moru sivila,dok kisa lije,
pod njim sam crvena tacka zivotne snage i vedrine.
Odudara od okoline ta tacka, kao kada slikar,
na sliku savrseno uklopljenih boja,u ludom impulsu,
doda kicicom crvenu mrlju.
Ona se ne uklapa i kvari harmoniju dela,ali on se osmehne
svaki put kada pogleda u tu nesavrsenost.
Tu crvenu,gresnu,radosnu tacku.
Ovakva,neuklopljena u nijednu harmonicnu sliku,
obojicu nekom zivot i izmamicu mu osmeh..
Stavicu u njega crvenu tackicu.Volecemo se zbog toga,
drzacemo se za poglede, pa za ruke, zajedno na vetrometini zivota.
Bicemo tacka strastvene,crvene radosti u sivilu kisnih dana…Eto.
Pronadjite veseli kisobran.
Ne da vas stiti od kise, jer ona je divna, nego da dodate iskricavu ,
radosnu  mrlju u jedan sivi dan..
Uhvatite pogled onog koga volite, i pomilujte ga
najneznije sto se to pogledom moze…
I…da podelim sa vama ovo sto danas procitah :
„Ako sretnes coveka  bez osmeha  , pokloni  mu svoj „

Osmehujem se…a vi ?  :-)

Snovi si moji bili leptiri u letu
lepotom su svojom krasili moju setu.
Smrzle su se odaje moje duše
a sve na prolece mirise.
Pokupila sam nocas sve svoje snove
polozila ih u skrinjicu secanja,
osecanja moja neka klize,
samo jedan hladan kamen
nek ostane mi veran i
moje ljubavi zauvek znamen...

Kiša koja pleše…Lagano i lenjo…Skoro se i ne čuje..
Klizeći po oknu kapljice ostavljaju trag za nezaborav…
Svaka je kiša drugačija i nova..
Feelling the same way…izvijaju se tonovi nežnog glasa…
Zatvorenih očiju,  pod kapcima koji podrhtavaju i senki koje
ostavljaju trepavice na obrazima, prepuštam se
kišnoj  večeri koja   me omamljuje svojom lepotom…
Vatra pucketa,  isijavajući  toplinu i  pravi  senke na zidovima…
Senke koje liče na sreću u mojoj glavi…duši…
Smešak se otkida,  poput prezrelog grozda čije raščupano lišće
raspetljava vetar sa severa…
Spokoj…mir… pamučna mekoća  sekundi koje klize…nestaju u
beskonačnosti…
Tkanje mojih misli se prepliće u neverovatnim slikama
podatnosti…
Sve je jednostavno u ovakvim noćima…
Putujem…snovima čija krila mirišu na svežinu divljih trava..
Udahnuću duboko, i sačuvati dah da putovanje što duže traje…
Uživam za sva svoja postojanja…

Sanjala sam da si kraj mene
i da mi opet pripadas sav
sanjala sam to i molila nebo
da me ne budi iz sna

Sad odlazim pod prozore tvoje
da ugledam te samo na tren
da ogrejem dusu, da oteram tugu
da kroz san i ostavljena...
nisam nasla mir ni sa jednim od sto
samo dublji je vir sto me vuce na dno

Sve mi tvoje nedostaje
odkad se bez tebe budim
sve mi tvoje nedostaje
bojim se da ne poludim
sve mi tvoje nedostaje
trazim oci kao tvoje
sve mi tvoje nedostaje
vrati mi se milo moje

A cinila sam gluposti mnoge
da oteram te od sebe ja
ni slutila nisam da volim te
vise od zivota

Sad odlazim pod prozore tvoje
da ugledam te samo na tren
da ogrejem dusu, da oteram tugu
da kroz san i ostavljena ...
nisam nasla mir ni sa jednim od sto
samo dublji je vir sto me vuce na dno.

Volela bih…
Smisliti najlepšu i najbajkovitiju priču na svetu,
pa joj udahnuti Život….
Volela bih znati kako kuca srce sokola
dok preleće nebesko prostranstvo...
Pomirisati vazduh dok padaju monsunske kiše...
Zagristi drvo koje zovu „hlebno“ :-)
Probati čudesnu gljivu tartuf
(po mom misljenju precenjenu ,jer sve gljive imaju slican ukus)...
Ipak bih volela…
Piti vodu sa izvora u nekom manastirskom konaku,
a uveče  crno vino i jesti tvrdi crni hleb...
Slušati priče starog kaludjera,
dok on svojim zamišljenim očima boje gorskog jezera , gleda u vatru….
Volela bih pomilovati po kosi sve uplakane  devojčice i dečake,
i nekom bajkom izmamiti  osmeh na njihovim licima, vlažnim od suza…
Dobiti žuljeve od branja paprati u nekoj staroj i mračnoj šumi...
Smejati se kada se nečega setim u rano jutro,
zabljesnuta šarenilom boja, seoske pijace u Provansi…
Volela bih  svake noći trčati šumom
i dodirivati  trepavicama nebeski svod od zvezda…
Hodati bosonoga prašnjavim drumom , dok idem ka… ne znam gde..
Možda do  mesta , gde rastu :
Spokoj,  Sreća, Ljubav i Dobrota ….
Volela bih…
Hajde, zatvorite oči, pomislite želju i polećemo ;-)
Čekam vas…

Vidim danas dobro si
glumis da me ne vidis
setices se mene kad
ti lose krene.

Nemoj da se foliras
losa ti je taktika
krajem oka snimas
zelis da me imas

Znas ti ko sam ja sinoc
sam te zvala kada tebi
ne ide uvek prva saznam
znas ti ko sam ja to je ona
mala ako tebi zatreba
sto bi zivot dala .

Danas mi se ne javljas
ti brzo zaboravljas
nije davno bilo zvala sam te sinoc
sad se mene ne secas
nemoj da se foliras
krajem oka snimas
zelis da me imas

znas ti ko sam ja
sinoc sam te zvala
kada tebi ne ide uvek
prva saznam znas ti ko sam ja
to je ona mala ako tebi
zatreba sto bi zivot dala

Postoje jutra  kada bih da budem malecka.
Jutra poput ovog…
Da se šćućurim u nečijem krilu i tako ćutim.
Da me neko ljubi u potiljak, i rukama napravi ogradu oko mene…
Ogradu od svega što postoji van tog naručja.
Da slušam šaputavi glas koji priča priču za mene…
Moju priču.
Koja nikome još nije šaputana.
Da je jutro,a da vidim zvezde na nebu..
Da  on  usnama skida  senke noći,
koje su zaspale na mom  licu…
Da ne postoji juče niti sutra,nego samo Sada.
Trenutak kojim se meri dužina života.
Znam, želim mnogo….želim najviše.
Ceo jedan  Svet….
Takvo je i ovo jutro posle rodjendana…
Nije lako roditi se. Svake godine iznova  …
Kao Žar-ptica iz sopstvenog pepela, i izneti sebe , spašenu,
čistu poput dijamanta u kljunu ptice besmrtnih duša…
Nije lako ogoliti se pred sobom, poput novorodjenčeta...
Pustiti sve da izadje na svetlost..
Sve svoje tajne, greške, dobrote i ljubavi…
Sve svetlosti i tame, crne i bele misli,
sreće i nesreće,radosti i tuge, želje i razočarenja…
Takva su sva jutra „posle“…
Sumiramo ,ispitujemo proživljeno…
Zadovoljna sam posle ove introspekcije…
Srećna, jer sreću treba pripitomiti…
Naučiti da je prepoznajemo u iskricama svakodnevice i snovima kojima putujemo…
Bio je ovo baš jedan magičan rodjen-dan-noć-jutro ;-)
Uspela sam se roditi još jednom i radovati se svom postojanju u ovom svetu…
Odoh sada, moja mašte me čeka...
Predstoje nam mnoga putovanja kroz oblake od sna satkane...
Pridružite mi se slobodno, ima mesta na ovoj čarobnoj strani ;-)
Oslobodimo bele ptice u sebi…pustimo ih neka lete neograničene prostorom

Moj zivot prolazi
obicno dan po dan
mladosti mojoj kraj je tu
prolazi kao san

...Zasto su kratki svi
ti dani mladosti
zastani, zastani
pricekaj jos malo starosti

Stanite dani, stanite noci
stanite godine
hocu da zivim
da srcu svome ispunim zelje sve

Secam se onih dana
kada sam bila mlada
divni su bili dani ti
srecana sam bila tada

Mladosti nema vise
jesen zivota je tu
mladosti, zasto si otisla
i odnela srecu svu

Kao vihor prodjose
najlepsi dani ti
tako i mladost moja
brzo prolazi

Svo blago ovog sveta
za mladost dala bih ja
zastani, zastani, pricekaj
starosti prokleta

Svakog dana razmisljam o' tebi
nikada mi nisi bio drazi
a pogled mi livadama luta
kao da te jos na njima trazi

...Odnosi te jesen nekud
a prolece vraca s'juga
i uvek je neka druga
zar ja moram to da gledam

Ne dam, niko me te ne dam,
ne dam, nikome te ne dam

Jos uranci mirusu na seno
svitanje se u zoru preliva
jos se rosa na bosiljku zlati
da mi lice sveznom umiva

Zali gora za uvelim liscem
a pasnjaci za odbeglim stadom
zalim i ja za danima proslim
i tesim se nekom novom nadom

Ovo je noć u kojoj ću nabrati pregršt zvezda …
Noć u kojoj  korpu napravljenu od snova,
nosim u levoj ruci, dok se penjem nebeskim merdevinama…
One imaju samo tri stepenice, jer su  sada zvezde sasvim  nisko
Skoro ih sa zemlje
mogu dohvatiti ako se popnem na prste..
Prva stepenica je od krila bele ptice
što u kljunu nosi svetlost da obasja tamu,
druga je od trepavica  oblaka  lutalice
što prave senke u kojima se odmaraju tužne duše
i treća je od osmeha Andjela,
što prašta svaku našu lošu misao….
Kada napunim korpu,
sešću u  meko krilo Meseca ,
i ostaviti otisak misli na njegovoj
beloj kragni,
dok se iz bokala sreće prosipa srebrni nektar
iskričave  svetlosti…
Ako izadjete napolje i podignete glavu,
nakupićete  u svoje zenice
dovoljno srećnog praha za celo  postojanje…
Zapahnuće vas miris sveže ubranih zvezda…
Cimet i gorki badem…
Tako mirišu u ovakvim noćima…
Osmeh je obavezan,
zato dozvolite svojim dušama
da se razliju kroz usne i celo biće…
Ogrnite samo plašt od snova,
kojim ćete poleteti u svet čarolije…
Čekam vas …

Ogrni me neznim pokrivacem,
tvojih dodira,
Dodirni me slatkim poljupcima,
tvojih usana,
Zaustavi moj dah, na tren,
svojim pogledom,
Zaledi moje lutajuce misli,
svojim osmehom,
Napravi od mojih nezrelih dela,
savrsenstvo,
Stvori od nasih srca,
vecito prijateljstvo....

Ne brini, nisam ja princeza iz tvoje bajke
ne cekam jutro, a ni dorucak u krevetu
greh sam u prolazu, sutra vec nisam tu

Andjele, trazis djavola
...da ti usne proba
nocas sam roba
sutra glavobolja

Andjele, vatru diras
tim svojim krilima
meni na celu pise - nevolja

Ajde,

Ne brini, necu na veceru kod tvojih
da igram remi, sarmiram ti sve drugove
tu sam u prolazu, nogom na izlazu

Andjele, trazis djavola
da ti usne proba
nocas sam roba
sutra glavobolja

Andjele, vatru diras
tim svojim krilima
meni na celu pise - nevolja

Dugo losa sam vest za tvoj cisti svet
i svaku ti rec znam napamet ?
moja greska je on ?
- opet reci ces to,
da li tako je bas, prince moj ?
...
Jos zazvoni tvoj smeh mokrim ulicama,
kad smo umeli sve, kad si cuvao nas
kao tajnu, od svih...
sada zivis kraj njih tako dosadnih.

Ali znaj da jos za nas
cuvam lose navike
da sve bolje ostavim
ako nekad vratis se...

Za nas - nebom sirim zastave
iznad sivih oblaka
ako ikad poletis da nadjes me...

Ja sam izbrisan stih i tvoj rdjav dan,
kao izguzvan list me skrijes u dlan ?
On je promasaj moj,nista vise od tog ?
dal' zaboli ta laz prince moj ?

Gle je, zar je nije sram
svi pricaju, to je ta
sto se sinoc napila
tu za stolom plakala
taj sam teret otresla
ma, sva sam se potresla
ko jos slusa gradske price, jaka stvar

Da, to sam ja
malo sam posrnula
pa sta na sve zivo muka natera
da, to sam ja
zasto bih ti cutala
kako mi je ne vristala i ne prolupala

Gle je, zar je nije sram
svi pricaju, to je ta
sto je poljupce im izbrojala
i ko besna psovala
neka kazu bilo sta
sve se, evo, nerviram
ko jos slusa gradske price, jaka stvar

Mozes me i razbiti
necu prstom maknuti
da me vredjas, da me psujes
necu se pomaknuti

Mozes me i ubiti
ledja mi okrenuti
ne mozes me vise ti
nikako povrediti

Da, to sam ja
malo sam posrnula
muka natera

Da, to sam ja
zasto bih ti cutala
kako mi je ne vristala i ne prolupala

Koliko mi samo falis nocu,
To samo bog, i ja znamo,
Koliko moje reci ,
bezlicno zvuce,
KADA NISI TU...

Moji vapaji ,
odzvanjaju praznom sobom,
a moje zelje gube se,
u nedogled...
Moji pogledi,
traze tvoje obrise,
u gustom dimu, u mraku,
sudaraju se sa jecajima,
probijaju kroz tisinu,
samo teski uzdah,
prekine, tu bolnu,
gorku i dugu,
TISINU...

Koliko mi falis nocu,
To samo bog, i ja znamo...

I u mojim snovima jos uvek postojis,
jos uvek zivis , dises i volis...
I u mojim ocima,
kad umorne sklopim, zelim te , nadam se i molim se...
Na mojim usnama, jos uvek zelim,
...tvoje poljupce, ko slatke kapi,
U mojoj masti ti nikada neces NESTATI...

U moje reči
sve stati može
sve ono što skrivaju oči
kad žele zaplakati.
Obale me nove zovu
snovi me vode
vetar puni mi jedra
pučina me leluja, modra.
Potreban si mi
odagnaj kišu,
mojim suzama
muziku skladaj.
Pokaži mi put do horizonta
povedi me na onu stranu duge
krenimo zajedno
do novih obala
u nova nadanja

Kad bi hteo ti da budes
moja luka, moje more
moja ljubav zauvek
kad bi hteo ti da budes
moje noci, moje zore
moja sreca zauvek

Ja bih htela da te vodim
putem neznosti i snova
da te vodim zauvek
ja bih htela da te volim
ovim putem sve do bola
da te volim zauvek

Nedostajes mi ti i ove noci
nedostajes mi ti
tvoj smeh, tvoj glas i oci
nedostajes mi ti
a noc je duga
nedostajes mi ti
za san, za mir, za ljubav

Nedostajes mi ti

Pisala bi ti pesme,
Pisala bih ti stihove,
Pisala bih ti o ljubavi
i sreci..
pisala bih ti o snovima,
o osecanjima,
Pisala bih ti to sve,
Pisala bih ti ,
Pisala ali nesmem..

Opisala bih ti svaki misao moj,
svaki osecaj moj, svaku suzu
u oko mom,opisala bih ti zelje moje
sve bih ti opisala, sva ali
nesmem..

Pokazala bih ti moju ljubav.
Pokazala bih ti sve dugine boje..
pokazala bih ti da ima dana
punih radosti i volje, da ima
srece i osmeha na licu,tvom i mom
pokazala bih ti i jos vise ,pokazala
bi sve, ali nesmem

Dala bih ti srce i oci svoje da gledas
sa njima da te stvari sve postoje,
da osetis kako je u srcu mome,
svaki otkucaj je ime tvoje
dala bih ti dusu svoju da osetis,
ljubav moju, dala bih ti , dala sve,
ali nesmem..

Toliko toga ima u srcu i dusi mojoj,
toliko ima sjaja u ocima mojim ,
toliko ima ljubavi u meni...toliko toga,
a razlog si ti..sve lepe misli..
imaju tvoje lice ... usne , oci ...

Kada bi imala pravu reč,
reč, koja bi te zadržala,
barem mali delić sekunde,
okrenula prema meni,
i da samo malu pažnju,
...pokloniš mi...

Možda ti moje tužne oči,
ništa neznače,
otupeli pogledi ,
što blede,
osmesi istrošeni,
potrošeni na tebe...

Ali , reči...
reči bi te , možda , okrenule,
tvoje misli zadržale,
tvoj korak zaustavile,
i moj tužni osmeh,
od tuge u sreću,
preokrenule...

Kada bi imala pravu reč,
reč, koja bi te pogodila,
u srce, u dušu pravo,
zaustavila u tvom ,
džinovskom koraku,
da odeš,
da neželiš više sa mnom...

Kada bi imala pravu reč,
koja bi samo,
u tvoju misao stala,
tvoju želju zaustavila,
i vremena mi dala...

Samo,
Kada bi imala pravu reč...

Ma sedi jos tren i bez nas ce svanuti
zagrli me i onda mozes krenuti
bar sedi jos tren ovo ti moram kazati
ne krivim te i ja te necu mrziti
jer nebo sve vidi, sve zna
...i mozda ces jednom ko ja nekom reci

Znam i ti mi odlazis
znam ni ti me ne volis
nema tu budimo samo dobri drugovi
nema toga nakon ljubavi

Ma sedi jos tren nista ti necu traziti
i neboj se, ne vise ti necu smetati
al' sedi jos tren ovo ti moram kazati
ne krivim te i ja te necu mrziti
jer nebo sve vidi, sve zna
i mozda ces jednom ko ja nekom reci

Kad selom tiho spusta se vece,
lagano pada tama,
kroz prozor gledam u daljinu sama,
kao i uvek sama...
Misli su moje negde daleko i njega one prate,
...jer jedino one znaju sta zelim i hoce da mi ga vrate...
Mozda je i on sam,
a mozda luta u noći,
mozda miluje njenu kosu i ljubi njene oci...
Jedna suza pade i pogled moj zamuti,
gledam kako jos mesec me tesi, dok selo u snu cuti...

Delic mene...
...Nakon svega, ti jos uvek trazis delic vise mene...Pisem ti pismo da te duh digne u visine i da nasu ljubav digne do neba...Oprastam ti jos jednom sto si slomio moje srce...Trudim se da ti dam sunce nakon kise, da te poduprem kad si dobro, kad te more uspomene, da te dignem kad si lose i kad te muce padovi...Da te gleda...m kad si tu i kad odlazis...Oprastam ti dvaput sto si mi slomio srce, dajem ti celu sebe i jos vise od toga...I ti opet trazis deo vise od mene, umesto da ti meni das sebe...Ja opet dajem tebi komadic sebe....

Zelim da unistim daljinu dodirom ljubavi ,
stavim bela krila andjela i u snove da sletim,
uzmem im dasak i krenem putem...kuda?
Ko zna kuda,ko zna gde...
Poleteti u okrilje noci ,
na tvoju dusu da spustim glavu
u tvoj zagrljaj da odsanjam
u poljupcu da ozivim ,
na tvoje ruke da polozim zivot .
Gde ja to zelim da sletim?
Ko zna?
Moja je ceznja veciti putnik
salje nevidljive dodire,
jer ne znam gde si ,
moja je ljubav na krilima crnog andjela
oseca njegov mac,
skresace mi krila...
Gde ja to zelim da sakrijem krila?
Ko to zna.....

Čekaj me i ja ću sigurno doći
Samo me čekaj dugo
Čekaj me i kada žute kiše noći ispune tugom
Čekaj i kada vrućine zapeku
I kada mećava briše
Čekaj i kada druge niko ne bude čekao više
Čekaj i kada pisma prestanu stizati iz daleka
Čekaj me i kada čekanje dojadi svakome koji čeka
Čekaj me i ja ću sigurno doći

Ne slušaj kada ti kažu da je vreme da zaboraviš
I da te nade lažu
Nek poveruju svi da više ne postojim
Neka se tako umore čekati i svi drugovi moji
I gorko vino za moju dušu nek piju kod ognjišta

Čekaj
I nemoj sesti s njima
I nemoj piti ništa
Čekaj me i ja ću sigurno doći
Sve smrti me ubiti neće

Nek rekne ko me čekao nije taj je imao sreće
Ko čekati ne zna
Taj neće shvatiti niti će znati drugi
Da si me spasio ti jedini čekanjem svojim dugim
Nas dvoje samo znat ćemo kako preživeh vatru kletu
Naprosto ti si čekati znao kao niko na svetu

Cuvaj me u malom kutku svog srca !
Neka ti moje misli ne remete ni jedan trenutak zivota ,
a voli me tek toliko da znam da postojim !
Da si lep to vidim .
Da si dobar to znam .
...Da volis to mislim .
Ali koga to neznam.