Nekoliko dana smo igrali igru skrivalice…
Hoćeš – nećeš., desiće se – neće…Taman kada sam pomislila da sam Te izbegla, došao si u velikom stilu. Teatralno i sasvim drsko , ne pitajući za dozvolu ili pristanak – uleteo si u moj život.Gurnuo  u stranu sve i ušao u svaku poru moga postojanja…Za moju trpezu i u moju postelju smestio si se ležerno,  kao da ti to pripada nekim pravom koje ti  ja nisam dala…ali…Ah…ubrzo se sve i svelo samo na boravak u postelji.Drhtala sam u tvom naručju iznemogla i besvesna..Kada bi tvoj stisak postajao jači, gorelo bi hiljadu vatri u mom telu…umu…
Znoj se poput bisera kotrljao niz moju kožu koja je bila žedna  pustinja , te  pržila  sitne kapljice osveženja..Uvijala sam se u  divljem ritmu koji si  nametnuo, bespomoćna da ti se oduprem…Čas žestoko uzdrmana vrelinom kojom si me obasipao, čas mazna, krotka .. polusvesna…
A snovi ? Snovi u koje si me vodio kaleidoskop su najneverovatnijih prizora..Fantazmagorične slike i boje , mešavine vidjenog i nikada vidjenog do tada, ostale su da ih jednu po jednu opisujem u svojim pričama…
Letela sam na belom konju čija krila boje mesečine jednim zamahom prevaljuju svetove…Pomešao si mi snove i javu ,  zatim otišao naglo,  ostavivši me slabu i lomnu da se tražim…Medju javom i  u  snu…
Nisam uspela saznati  Tvoje ime, a nije mi ni važno…
Znam samo da još nikada niko nije uspeo da me zadrži u postelji bez prestanka čitavu sedmicu, da me povede u vatru i led istovremeno…
Samo ti. GRIP – do sada ne doživljen, ali eto, upoznali smo se..
Ja tvoju snagu , Ti moju slabost.
To je dovoljno . Za početak , ali i kraj jednog  bliskog prijateljstva… :-)
Umorna , iscrpljena i   sa lomnim  osmehom.