Ne mogu da verujem da kraj tebe
nisam se probudila.
Odjek tvojih koraka me proganja,
dovodi do ludila.
Kao ulica bez svoga imena,
kao tajna nikad neotkrivena,
protkana u neistine postaje sumnja.

Isti taj, bas isti taj stari osecaj,
iz godine u godinu kao obicaj.
Ne znam zasto sam ostavila sve,
kad zivot provodis kraj nje...

Ne mogu da verujem da gubim te,
nisam to ni slutila.
Prolazices kraj mene kao da
nisam te zasluzila.
Kao ulica bez svoga imena,
kao tajna nikad neotkrivena,
protkana u neistine postaje sumnja.