Čudni smo mi ljudi. Često kada imamo nekog ko nas obasipa ljubavlju, ko nam čini sve ono što se moze poželeti, mi počnemo to da zanemarujemo. U početku je sve divno, ali kasnije želimo nešto više, nešto drugo,a ni sami ne znamo šta a ni zašto. Umislimo da to nije to, da to nije nešto veliko i nešto bitnije od drugih stvari. A tek kada izgubimo nečiju ljubav shvatimo da nam je u stvari ona bila sve.A da je sve ostalo bilo nesto sto se sa tim ne moze uporediti. I tek tada shvatimo da smo nekom mi BILI nesto najbitnije. Mi smo u necijim ocima BILI veliki! Mi smo nekome BILI ideal! Mi smo nekome BILI najvazniji! Ali bili smo! Vise ne! A sada nam to fali, jer postali smo tako mali, beznacajni...