OD KADA SI OTIŠAO

Hodam,
na tankoj žici,
između jave i sna,
Žongliram,
sa suzama, uzdasima,
od kada si otišao...

Dodirujem,
bolnim rukama,
zagušljivost sobe,
Guram samoću,
u prljava okna,
u razlupane prozore...

Pričam,
sa senkama,
u mrklom mraku,
pokrivam mesečinu,
u uzaludnom sumraku,
od kada si otišao...

Udišem ,
ustajalu bol,
prašinu sa tepiha tuge,
gusti lepljivi mrak,
Osećam uzdah,
samoće na mom licu...

Od kada si otišao...

Tugo moja...