Опис једног пролећног дана

Већина годишњих доба има нешто посебно по чему се разликује од остале браће и
сестара.

Као по правилу, омиљено дете у породици је оно најмлађе. Оно најраније устаје и
буди све по кући.

Највише се буни Зима, али и она мора попустити пред толиким несташлуцима.

И овог јутра Пролеће жмирка гледајући како се Сунце полако пење степеницама
свога Двора. Сунчеви зраци обасјавају земљу и свака биљка постаје некако виша
и лепша. Осећам топлину зрака на свом лицу. Дрвеће облачи зелену кошуљу.
Стара липа је поново процветала и опија ме својим мирисом. Лагани поветарац
нежно таласа траву. Свакодневно присуствујем целодневној журци лептирова и
пчелица.

Пролећним несташлуцима придружујем се и ја са својим другарима. Све је много
лакше без зимске јакне и тешких чизама. Шта има лепше од лопте у руци и пуно
другара око себе? Заиста, све иде у нашу корист, сваки дан је дужи од
претходног! Када чујемо да оркестар цврчака свира свој хит за крај дивног дана,
знамо да је време да кренемо кући.

Све је некако другачије, лепше. Пролеће никог не оставља равнодушним.