jastuk beli suzama cu natopiti,
sama....prognana.....prokleta
dok tvoja senka snovima mi seta.
Upijacu nocnu tisinu.....uzalud cekati
jer znam....ljubav vise nece da se vrati,
ostajemo samo ja i izguzvana posteljina
jos mlaka.....jos se oseti tvoja toplina.
Nemo cu te dozivati, iako znam da ne cujes
otisao si ...zauvek....drugoj ljubavi putujes,
a ja ostajem svojih snova zarobljenik
u tamnoj noci za tugu svetionik.
Grle me umesto tebe bol i tuga
i ova noc je tako prokleto duga,
jos jastuk na tebe mi mirise
jos cela postelja tvojom ljubavlju odise.
Нема коментара:
Постави коментар