Ti...
S neke druge strane sveta...
dok licu prinosiš ružu,
pomisliš li na mene?

Ja...
Borim se sa dve osobe u sebi...
Jedna beži od tebe,
njome upravlja um.
A ona druga,
što njome srce upravlja,
voleti te ne prestaje.

S neke druge strane sveta,
ja opijam se
mirisom krvave ruže...
Toliko na tebe podseća.
I slušam te dve duše u sebi...
prepiru se...
Jedna te tera dalje...
Druga zove k sebi...

I ne,
neću slušati um,
jer srce će kucati stati,
ako te ostavim,
ako odem...
Ako ružu prestanem mirisati...
Zato zovem te
srcem svim...
Dođi...