Kome je obecana svetlost tih ociju,
i kome je dosad iskreno darivana,
u igri vatre i leda, sta to kriju,
jeli u njima strasti plamen ili nirvana?

Blagoslovljena da je a zora u njima
u kojoj potanja sva pomracina moci,
kao zvezde u bistrim jezerima,
svetle one meni , cudesne u svojoj moci.

I kada zalutam u lavirintu cula,
one mi pokazu put i do izlaza me vode,
svim bogatstvom nijansi k'o livade usred jula
hiljadama divnih cvetova zenice njihove rode.

Zovu one mene i traze, razbijaju led u meni
padinama planinskim rasipaju poziv na dugu
lepse od osmeha device, od zlata jeseni
bude u meni nadu i blaze tugu.

I jos uvek zovu da probude spavaca
sto spava bez sna, zloban i utucen,
mole me da izadjem iz ove doline placa,
iz bede, iz ocaja da se izvucem...