Nasmejala sam se, rekli su – Neozbiljna je. Zaplakala sam, pitali su – Zasto se ne smejes? Osmehnula sam se, rekose – Pretvara se pred ljudima… Uozbiljila sam se, govorili su – Tezak covek. Cudna je i komplikovana. Cutala sam, ali su pricali kako ne znam da govorim… Progovorila sam, pa rekose – Puno prica. Oprostila sam, rekli su – Kukavica i slaba, jer da je u stanju, osvetila bi se. Uzvratila sa...m nepravdu, ali i na to su imali komentar – Ohola je i bezobrazna. Da je pravedna, ne bi takva bila. A onda sam shvatila da koliko god zelim ljudsko zadovoljstvo, moram biti kritikovana, jer je zadovoljstvo ljudi cilj do kojeg ne mozes doci. Zato uzivam u zivotu, a tudja misljenja ostavljam negde iza sebe… Saslusam svakog, ali poslusam – sebe! :) P. S. „Nije svako dostojan da na njega obracamo paznju!“.