Znala sam da negde postojiš...negde u svetu...radi mene..mi smo bili tako usamljeni..ali smo se kroz snove...jedno drugom uputili...znali smo da među..tolikim ljudima...ne možeš biti sam...ako sam u tvom srcu ...u tvojim mislima..na tvom jastuku...u tvom slatkom snu...prosuču svoje snove...pod tvoja stopala...ako ih več gaziš...gazi ih nežno..jer ne žalim ja sebe...ni snove moje...nego su snovi kao oblaci...bojim se propaščeš kroz njih...a šta če meni snovi...ako nemam tebe...