Kada bi imala pravu reč,
reč, koja bi te zadržala,
barem mali delić sekunde,
okrenula prema meni,
i da samo malu pažnju,
...pokloniš mi...

Možda ti moje tužne oči,
ništa neznače,
otupeli pogledi ,
što blede,
osmesi istrošeni,
potrošeni na tebe...

Ali , reči...
reči bi te , možda , okrenule,
tvoje misli zadržale,
tvoj korak zaustavile,
i moj tužni osmeh,
od tuge u sreću,
preokrenule...

Kada bi imala pravu reč,
reč, koja bi te pogodila,
u srce, u dušu pravo,
zaustavila u tvom ,
džinovskom koraku,
da odeš,
da neželiš više sa mnom...

Kada bi imala pravu reč,
koja bi samo,
u tvoju misao stala,
tvoju želju zaustavila,
i vremena mi dala...

Samo,
Kada bi imala pravu reč...