Mesec je nocas plakao,
plakao za izgubljenim snovima
i zaboravljenim ljudima.
Mesec me je nocas upozorio,
upozorio da me neko voli,
...da me ceka i da potajno pati za mnom.
Mesec je nocas posebno sjao,
sjao kao da je zaljubljen,
kao da se dogodilo cudo.
Mesec me je nocas podsetio,
koliko sam ga zaboravila,
koliko ga vise ne gledam, i koliko
sam se udaljila od njega.
Mesec mi je nocas rekao,
rekao koliko sam bolja postala,
i koliko pozitivno zracim.
Mesec je nocas obrisao radosnu suzu,
obisao jer je shvatio koliko sam sretna
i kolikom sam postala osobom...
Mesec mi je nocas dao podrsku,
znao je da mi to treba najvise,
i znao je mene.
Mesec se nocas oprostio od mene,
jer je obecao da ce biti tu samo kad
krene lose, a znao je da se meni
lose jos ne pise.
Mesec i ja smo nocas plakali,
bile su to zadnje suze pre rastanka.
Obecala sam mu da cu ga castiti porazima,
a on da ce mi isisati suze.
Mesec je nocas bio ogroman,
mesec je nocas znao koga voli,
mesec je nocas rekao zbogom,
mesec ce nocas biti mesec .