Kiša koja pleše…Lagano i lenjo…Skoro se i ne čuje..
Klizeći po oknu kapljice ostavljaju trag za nezaborav…
Svaka je kiša drugačija i nova..
Feelling the same way…izvijaju se tonovi nežnog glasa…
Zatvorenih očiju,  pod kapcima koji podrhtavaju i senki koje
ostavljaju trepavice na obrazima, prepuštam se
kišnoj  večeri koja   me omamljuje svojom lepotom…
Vatra pucketa,  isijavajući  toplinu i  pravi  senke na zidovima…
Senke koje liče na sreću u mojoj glavi…duši…
Smešak se otkida,  poput prezrelog grozda čije raščupano lišće
raspetljava vetar sa severa…
Spokoj…mir… pamučna mekoća  sekundi koje klize…nestaju u
beskonačnosti…
Tkanje mojih misli se prepliće u neverovatnim slikama
podatnosti…
Sve je jednostavno u ovakvim noćima…
Putujem…snovima čija krila mirišu na svežinu divljih trava..
Udahnuću duboko, i sačuvati dah da putovanje što duže traje…
Uživam za sva svoja postojanja…