Prolazeci ulicom,u ovom kisnom danu, sapletose me  secanja na
neke davne kise.. NE !
Odmahnuh glavom da rasteram misli izdajnice…
Nema secanja.Nema vracanja u proslost,
to je pogubno za dusu…
Ne postoji juce niti sutra.Samo danas.SAD.
Cujem svoje korake i dobovanje kise po kisobranu.
Koza mi je blago najezena od svezine koju donosi vetar sa severa.
Osecam kisnu kap na trepavicama levog oka,
jer sam  izvirila da nesto pogledam.
Zubima mrvim zvaku sa ukusom visnje i mente.
Krisom pravim balone,zaklonjena kisobranom,jer ipak…
imam dosta godina ,i nije to lepo  :-) …
Smeskam se svojoj detinjariji
radujuci se sto idem da pijem najbolju kafu na svetu :-)
Dah mi mirise na srecu…
Srecna sam sto JESAM.
Sto postojim u ovom ludom i sasavom svetu
koji ume biti okrutan i surov,lazljiv i sumoran,ponekada i uzasan…
Isto tako ume da bude  divan i rasplinut od srece.
Mnogo mi je ovaj moj zivot uzeo…mnogo mi je i dao.
Volim ga, i sebe u njemu volim.
Volim sve sto se u njemu nadje,svakog ko dodje,prodje ili ostane…
Moj  kisobran je crven,veseo i radostan.
U moru sivila,dok kisa lije,
pod njim sam crvena tacka zivotne snage i vedrine.
Odudara od okoline ta tacka, kao kada slikar,
na sliku savrseno uklopljenih boja,u ludom impulsu,
doda kicicom crvenu mrlju.
Ona se ne uklapa i kvari harmoniju dela,ali on se osmehne
svaki put kada pogleda u tu nesavrsenost.
Tu crvenu,gresnu,radosnu tacku.
Ovakva,neuklopljena u nijednu harmonicnu sliku,
obojicu nekom zivot i izmamicu mu osmeh..
Stavicu u njega crvenu tackicu.Volecemo se zbog toga,
drzacemo se za poglede, pa za ruke, zajedno na vetrometini zivota.
Bicemo tacka strastvene,crvene radosti u sivilu kisnih dana…Eto.
Pronadjite veseli kisobran.
Ne da vas stiti od kise, jer ona je divna, nego da dodate iskricavu ,
radosnu  mrlju u jedan sivi dan..
Uhvatite pogled onog koga volite, i pomilujte ga
najneznije sto se to pogledom moze…
I…da podelim sa vama ovo sto danas procitah :
„Ako sretnes coveka  bez osmeha  , pokloni  mu svoj „

Osmehujem se…a vi ?  :-)