Volela bih…
Smisliti najlepšu i najbajkovitiju priču na svetu,
pa joj udahnuti Život….
Volela bih znati kako kuca srce sokola
dok preleće nebesko prostranstvo...
Pomirisati vazduh dok padaju monsunske kiše...
Zagristi drvo koje zovu „hlebno“ :-)
Probati čudesnu gljivu tartuf
(po mom misljenju precenjenu ,jer sve gljive imaju slican ukus)...
Ipak bih volela…
Piti vodu sa izvora u nekom manastirskom konaku,
a uveče  crno vino i jesti tvrdi crni hleb...
Slušati priče starog kaludjera,
dok on svojim zamišljenim očima boje gorskog jezera , gleda u vatru….
Volela bih pomilovati po kosi sve uplakane  devojčice i dečake,
i nekom bajkom izmamiti  osmeh na njihovim licima, vlažnim od suza…
Dobiti žuljeve od branja paprati u nekoj staroj i mračnoj šumi...
Smejati se kada se nečega setim u rano jutro,
zabljesnuta šarenilom boja, seoske pijace u Provansi…
Volela bih  svake noći trčati šumom
i dodirivati  trepavicama nebeski svod od zvezda…
Hodati bosonoga prašnjavim drumom , dok idem ka… ne znam gde..
Možda do  mesta , gde rastu :
Spokoj,  Sreća, Ljubav i Dobrota ….
Volela bih…
Hajde, zatvorite oči, pomislite želju i polećemo ;-)
Čekam vas…