Ovo je noć u kojoj ću nabrati pregršt zvezda …
Noć u kojoj  korpu napravljenu od snova,
nosim u levoj ruci, dok se penjem nebeskim merdevinama…
One imaju samo tri stepenice, jer su  sada zvezde sasvim  nisko
Skoro ih sa zemlje
mogu dohvatiti ako se popnem na prste..
Prva stepenica je od krila bele ptice
što u kljunu nosi svetlost da obasja tamu,
druga je od trepavica  oblaka  lutalice
što prave senke u kojima se odmaraju tužne duše
i treća je od osmeha Andjela,
što prašta svaku našu lošu misao….
Kada napunim korpu,
sešću u  meko krilo Meseca ,
i ostaviti otisak misli na njegovoj
beloj kragni,
dok se iz bokala sreće prosipa srebrni nektar
iskričave  svetlosti…
Ako izadjete napolje i podignete glavu,
nakupićete  u svoje zenice
dovoljno srećnog praha za celo  postojanje…
Zapahnuće vas miris sveže ubranih zvezda…
Cimet i gorki badem…
Tako mirišu u ovakvim noćima…
Osmeh je obavezan,
zato dozvolite svojim dušama
da se razliju kroz usne i celo biće…
Ogrnite samo plašt od snova,
kojim ćete poleteti u svet čarolije…
Čekam vas …